Djordje Balasevic

Moja draga sad je u Japanu (singlovi 1979 - 1995)


Pamtim jos taj sastanak
suze njene, rdjav znak
rece, tata ima pos'o nov, ja se selim
nije strasno, rekoh ja
osim parnog vikenda
vidjacu te stalno, dobro znas
kol'ko pozelim

Ref.
Moja draga sad je u Japanu
pisma dugo putuju do nje
uci dzudo, pravi ikebanu
plasim se, zaboravice sve

Ja sam jos uglavnom na Balkanu
i bez nade da cu proci svet
da l' me ona ima jos u planu
ili drugom bere tresnjin cvet

To je bila ljubav bas
love story na nacin nas
sumnjam da cu sresti ikad
jos neku slicnu
srusio se citav svet
odneo je dzambo dzet
od sudbine dobio sam tad petu licnu

Ref

Triput sam video Tita Marsala (singlovi 1979 - 1995)



Jednom se otac moj
sa posla kuci vratio pre
odenuo mi praznicno sve
i poveo me na trg

Bio sam klinac jos i
bilo mi je tek oko pet
al' dobro pamtim nasmejan svet
i svecan i sretan grad

Nisam razumeo zastave
guzvu, znao sam tek
nesto je vazno, jer otac
me tad prigrli snazno
rece mi, sine, gledaj i pamti

Ref.
I ja sam video Tita Marsala
legendu tu, slobodotvorca
coveka tog, druga i borca

Tada sam ja video Tita prvi put

U skolskim danima
o njemu su nas ucili sve
al' zivot nam objasnio tek
to kakav je covek Broz

Bio sam momak vec
kroz muziku sam trazio rec
pred jedan koncert prostruja vest
da doci ce mozda on

I ja sam stajao malen
s gitarom, predamnom sve,
moje detinjstvo, sloboda, mir
bratstvo, jedinstvo
predamnom on, nasmejan, vecan

Ref.

Tada sam ja video Tita drugi put

Bio je peti maj, iz
Skoplja me je vodio put
na stanicama duz pruge svud
tisina i nema bol

Bitola, Maribor, Rijeka
Niksic, Zenica, Bol
i svaki covek i svaki dom
je zalio dusom svom

Al' ja sam video visoke peci
fabrike dim, siroke njive
gradove sto slobodni zive
decu i mir i jato ptica

I opet sam video Tita Marsala
legendu tu, slobodotvorca
coveka tog, druga i borca
opet sam svud video Tita

Ja necu da kazem (Nisu snimljene 1972 - 1999)


Jednog će dana
stvari postati, ako ne kristalno
ono bar porculanski jasne.

čitajući moje pesme
slepi će početi da veruju
u ljubav na prvi pogled.

Naglo ćete početi
nazivati mojim imenom
ulice, škole
i prigradska naselja,

Ali nemojte me pogrešno shvatiti.
Jer, ja neću da kažem
kako sam veliki pesnik.
To ćete vi jednom reći,

Oni koje me ne uspeju shvatiti,
skakaće čoporativno s mostova,
što će dovesti
do totalnog zakrčenja
rečnog saobraćaja.

Al', nema veze.
Mornari će onda čitati
moje pesme,
i biće im lepo.

Možda sam preterano skroman,
ali ja stvarno neću da kažem
kako sam veliki pesnik.
To ćete vi jednom reći.

Moje slike postaće
osnovni sadržaj
svake poštene ženske tašne.

Pisaće o meni
jednočinke, dvočinke, tročinke
i sve ostale "činke".
Samo ne palačinke.

Svi znaci horoskopa
biće zamenjeni
jednim velikim, mojim, znakom.

Lagaćete deci,
kako smo bili najbolji drugovi.

I neću dalje da tupim.
Sad vam je već sigurno jasno,
da ja neću da kažem
kako sam veliki pesnik.
To ćete vi jednom reći

Al se nekad dobro jelo (Nisu snimljene 1972 - 1999)



Nema više, dobri svete, one lepe še'set pete
kad smo bili na svečari kod kumova naših starih.
Klizio je voz k'o sanke, al' smo stigli do Palanke.
Severac je duv'o 'ladan, pa ko ne bi bio gladan?

I čim smo stigli viknu kum svoju ženu:
"Sido! Postavljaj, bog te vid'o!"

Spremila nam kuma naša za užinu paprikaša,
pa kolače, krmenadle i par sarmi svakom.
Mesto leba mesa bela, princes krofne - vangla cela,
suvih šljiva i koljiva i rezance s makom.
E, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš.

Do večere vreme kratko za kitnikes i za slatko.
Da odbiješ, to ne vredi, da se kuma ne uvredi.
Naš kum Pera, dipl. agronom, reč o ovom, reč o onom,
sve uz vino, porto-gizer, 'di gutljaji sami klize.

Taman smo bili gladni kada se začu:
"Sido! Večeru, bog te vid'o!"

Odjedared - astal šaren, sos paradajz, krompir baren,
fine šnicle, ko promincle, kara-batak svakom.
Na podvarku ćurka, zna se. Gdi je ćurka, tu je prase.
Onda torte, razne sorte i rezanci s makom.
Ej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš!

Vejao je sneg po šoru, sedeli smo do pred zoru.
Baba reče: "Deder kaput! Radni dan je, 'ajmo na put!"
Al' kum Pera odma' skoči: "Šta to vide moje oči?
Sido, ne daj nikom kaput! Prvo fruštuk, e, ondak na put!"

Ne drema vredna kuma, ne sluša prve petle,
brža je od raketle.

Nosi vruće 'leba kriške, fafarone, čvarke friške,
začas sprema šunke, rena, i pihtije svakom.
Pitamo ih: "Ljudi, dokle?!" "Kažu", čekaj, "još šnenokle,
pa šufnudle i griz-štrudle i rezance s makom!"
Hej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, baš!

I ondak, sat i frtalj, kol'ko je iš'o šinobus, nismo ništa jeli,
i kad smo stigli na stanicu odma' kupimo burek, lep, frišak,
mastan, sve nam, onako, mast curila niz bradu.

Pa ondak opalimo preko toga jednu tepsiju šampita i gajbu piva.

Mlakog.

Crnog.

Vojnici (Nisu snimljene 1972 - 1999)


(iz serije i filma "Vojnici")

Kad sam kretao u vojsku ja,
Moj deda reče: "Tek si sada muškarac!"
I tutnu mi hiljadu-dve onako za džeparac.

A otac reče zvaničan sav:
"To velika je čast sine svakom!"
A mama je ispekla pile i kiflice sa makom.

Brzo u stroj, ne pričaj tamo,
gledaj me samo, mirno!
Ostav...
Hej stari moj,
Sve su to bili časovi mili,
Časna reč.
Ostav...

Početak beše prilično loš,
Jer nisam bio suviše spretan,
Al' shvatio sam brzo šta je ko desetar il' kapetan.

A četa nam je bila ko grom,
Žestoki momci, družina sjajna,
Drugari nas oko... Ne smem broj, jer to je vojna tajna!

Brzo u stroj, ne pričaj tamo,
gledaj me samo, mirno!
Ostav...
Hej stari moj,
Sve su to bili časovi mili,
Časna reč.
Ostav...

I danas kada mislim o tom',
Ja žalim što bar ponekad nema
Marširanja, straže i svih onih šala ispod šlema.

Jer mi smo život živeli lep,
Mi vitezovi čarobnog carstva,
O baš mi nedostaje svet tog beskrajnog drugarstva.

Brzo u stroj, ne pričaj tamo,
gledaj me samo, mirno!
Ostav...
Hej stari moj,
Sve su to bili časovi mili,
Časna reč.
Ostav...

I odrasti treba znati (Nisu snimljene 1972 - 1999)



I odrasti treba znati,
Reći zbogom mami, reći zbogom tati,
I na svoje pravo mesto čvrsto stati,
I odrasti treba znati.

Može svašta da se desi,
Da te zgrabe neki mladalački gresi,
Da ne budeš nikad to što stvarno jesi,
Može svašta da se desi.

Život može biti gorak,
Nije isto biti soko ili čvorak,
Svi se nekud žure, pazi, drži korak,
Život može biti gorak.

Kazes da ti nekad (Nisu snimljene 1972 - 1999)


Kažeš da ti nekad izgledam k'o Dunav
stižem mutan, nepoznat i sam
oko mene svud ravnica
tuðe zemlje, tuða lica

Prošli dani, svetla u daljini
Tuga, radost, istina i laž
Ljudi èudni i smešni
Ljudi sretni i grešni

I ne traži da budem ti robom
I ne spremaj mi zamke ni okom
Jer ja rušim sve brane pred sobom
Uvek nastavljam sam svojim tokom
Hej slobodo, lepa ptico
Hej živote, slatka tajno
Hej daljine, dalje hajd'mo
Sve do Crnog mora
Koje znaèi kraj

Kažeš da ti nekad izgledam k'o Dunav
Stižem mutan, nepoznat i sam
Nosim miris planina
Miris žita i vina

I ne traži da budem ti robom
I ne spremaj mi zamke ni okom
Jer ja rušim sve brane pred sobom
Uvek nastavljam sam svojim tokom
Hej slobodo, lepa ptico
Hej živote, slatka tajno
Hej daljine, dalje hajd'mo
Sve do Crnog mora
Koje znaèi kraj

Sanja (Nisu snimljene 1972 - 1999)



Ponoc me opet zatece
sa lošim vinom i sumnjivim ženama,
secanje kao reka potece
mojom glavom i mojim venama.

Uzalud tiho prestaje
odjek tvojih reèi u svemiru,
osmeh tvoj vedri nestaje
uzrok jednom davnom nemiru.

Dugi su putevi kojim sam hodio
more iluzija kojim sam brodio,
prazan je zivot koji sam vodio.
Sanja!

Hteo bih svemu da dokucim smisao
zašto sam živeo zašto sam disao?
Zašto sam voleo i pesme pisao?
Sanja!

Svaki put nekuda odvodi
ja ne znam kuda niti me zanima,
samo san do tebe dovodi
i to je put kojim putujem danima.

Kad bi ti bila neka sestra Nisu snimljene 1972 - 1999)


Kad bi ti bila medicinska sestra,
ja bih onda bio doktor Finli,
pa bismo zajedno pelcovali društvo
protiv velikih, malih i grčkih boginja
i zajedno bi dežurali u dugim noćima
za vreme štrajkova pacijenata
i onda bi se u nedostatku istih
morali medjusobno pregledati
i uvek bi nailazili na isto stanje srca
i dolazili do istih dijagnoza.

Kad bi ti bila časna sestra
ja bih bio papa Pavle Sedmi
pa bi' onda,
vadeći se na nekog svetog Augustuna
il' na neku drugu crkvenu mustru,
zajedno palili sveće
za vreme nestanka struje,
pa bi se onda medjusobno
ispovedili i pričešćivali
i sve tako...

Da si ti moja sestra
to bi mozda bilo simpatično
al' ne bi bilo romantično
i ne bi valjalo...

Dajte mi vino (Nisu snimljene 1972 - 1999)


Zivot nije uvek Bog zna sta
Al' za svaki slucaj uvek uzmem sta mi da
Frtalj leba, metar neba i pun sesir sna
Al' Đavo gleda da njemu bude fino
Pa kadkad sav taj dzumbus potopi u vino

Dajte mi vina, vino nek se toci
Dok traju dani, a narocito noci
Jer tu je tuga, ta moja verna druga
A kad je tuga ondak treba da se cuga

Dajte mi vina, ja nemam drugih zelja
Ni blizeg roda ni boljih prijatelja
Jer tu je tuga, ta moja crna kuga
A kad je tuga ondak mora da se cuga

S jeseni kad bagrem opadne
Potera me maler, sta god pocnem propadne
Jos mi se u inat tuđa zenska dopadne
Tu staru boljku ja lecim starim lekom
Dabome, vinom, ta necu valjda mlekom

Dajte mi vina, vino nek se toci
Dok traju dani, a narocito noci
Jer tu je tuga, ta moja verna druga
A kad je tuga ondak treba da se cuga

Dajte mi vina, ja nemam drugih zelja
Ni blizeg roda ni boljih prijatelja
Jer tu je tuga, ta moja crna kuga
A kad je tuga ondak mora da se cuga

(- Uh! Sta ste mi uvalili? Ovaj bokal pusta!
- De bre?
- Pa, ne znam, al nema! Zovi kelnera! De je kelner?
- Kelner! Otis'o je.
- Oso!
- Otiso! Ma, jedan kelner ni ovamo ni onamo! )

Kad je tuga, tuga, tu
Kad je cuga, cuga, cu
Kad je tuga ondak mora da se cuga

Kad je tuga, tuga, tu
Kad je cuga, cuga, cu
Kad je tuga ondak mora da se cuga

Budimpestanski sneg (Nisu snimljene 1972 - 1999)



Dal se bar ponekad seti? Plasim se da ne..
Prosto.. Ko u opereti, sklopilo se sve:
Violinist, tuzni pajac, lepa zena i tokajac...
A kulise.. Zavejani grad.
Vodila me kud je htela.. Dobar sam ja gost..
Veresmarti, Citadela, I lancani most..
Zavejani Trg Heroja, gde pozeleh da je moja,
I da uvek bude kao tad

Zvonio je cimbal neku tuznu staru stvar,
Molila me da joj pisem jednom bar..
Zateklo je jutro snezno, same zvezde dve,
Ljubila me nezno, k'o nijedna pre.
Pogledom sam posle dugo pratio njen trag,
Zavejanom ulicom Szentharomsag,..
Plasila me slutnja neka,
Znao sam od pre,
Sve izgleda izdaleka drukcije..

Srce malo jace bije kad se setim nje,
A Listove rapsodije bude stare sne..
Eh,da mi je znati gde je?
Dal se seti kada veje?
Il u inat drugog ljubi tad?

Jos jedan dan bez nje (Nisu snimljene 1972 - 1999)



Kroz maglu i kišu, iznenaden jutrom,
tiho nestaje san.
Kao pahulja, znaš, kad doleti na dlan.
Telefon me budi, i otvaram oči,
(neki nepoznat glas),
Neka curica pita: "Ima l' nade za nas?"

A nad Novim Sadom, vetar nosi oblake,
počinje još jedan dan bez nje.

Dok čekam autobus na Trgu slobode
bivam zbunjen na tren:
Jedan široki korak, al' ipak nije njen.
Kod pošte me sreću četiri oka
Neki otac i sin:
To je čika što peva "Oprosti mi Katrin".

A nad Novim Sadom vetar nosi oblake,
protiče još jedan dan bez nje.

Kod "Mileta Pice" je uveče gužva.
često navratim tu.
Mnoga poznata lica, al' ne vidim nju.
I, neko mi kaže: "Ej, strašna ti pesma
za košarkaški tim.
čujem, poznaješ Kiću, daj, upoznaj me s njim".

A nad Novim Sadom vetar nosi oblake,
prolazi još jedan dan bez nje.

Zivot je jednosmerna cesta (Nisu snimljene 1972 - 1999)



Pomislim nekad na bivsa jutra,
na bivse ljude i bivsa mesta,
al' put me vodi samo u sutra.
zivot je jednosmerna cesta.

Pamtim detinjstvo. Dom. Svaki kutak.
krov posle kise crven ko kresta.
ne mogu tamo ni na trenutak.
zivot je jednosmerna cesta.

Secam se svoje ljubavi rane.
Poljupca prvog u senci bresta.
Ne mogu nazad u sretne dane.
zivot je jednosmerna cesta.

Svi idu dalje, i ja sa njima.
zivotni pravac moram da pratim,
a toliko divnih casova ima
u koje zelim da se vratim.

U svoju proslost ne mogu stici
sve da pozivim godina dvesta.
Na drugu stranu uvek cu ici.
zivot je jednosmerna cesta.

Dobro vece moj Beograde (Sa koncerate 1991 - 1999)

Davno koncert nisam počeo sam
ovako, ispred pučanstva.
Uvek prvo krene muzika
pa tek onda on?
Al' je ovo ipak drugo, to znam,
stvar dostojanstva,
Vi niste samo publika,
jasno Vam je to.

Dobro veče moj Beograde
Mislio sam malo na tebe.
Nije nam se baš dogodila
neka godina.
Pa rekoh: ko će sada da me ugosti,
sad kad nisam baš u milosti.
Mi smo istom zvezdom gadjani,
moji Beogradjani.

Drmale su razne partije
proteklim letom.
Javili se novi lideri, priličan broj.
Pacijenti s' psihijatrije
drmaju svetom.
Stežu nas k'o kožni mideri,
Begešu moj...

Dobro veče moj Beograde...

Svaki dripac ima naročit plan,
rešenje za nas.
Svaki levat nas izlevati,
takav smo soj.
I davno koncert nisam počeo sam,
eto, zato ću danas.
Ma, ko zna kad ću opet pevati,
Begešu moj...

Dobro veče moj Beograde...

Novi Sad (Sa koncerata 1991 - 1999)


Sokakom Zlatne Grede
k’o macor sumrak prede
Ljulja se nad kanalom klisanski bus
Tvrdava pusta mesec kao zmaja
nad Varadinom
Aveti tera sa trga Miletic vecito prgav

Salajka drema brale, krovovi lule pale
Liman uz Dunav tece, dobar su par
Kroz senku bloka pristizu decaci
Detelinarci
Dok buket zvezda prelep
laticom srebri Telep

Novi Sad, podseti se da je grad
kad mu se sa ulica bitange sklone..
Novi Sad, jos zablista ponekad
kad sest raznih crkava uglas zazvone

Dobro vece Novi Sade moj
Ono sto je ostalo ... Dobro vece, deco.
U raznim gradovima sam govorio "Dobro vece, zemljaci"
...Dobro vece, moji.

Bio sam, kud sve nisam, vise ni ne znam 'di sam
vid’o sam sve kojesta, bedu i sjaj
Varosi ima, sto da gresim dusu,
boljih i lepsih
al’ samo jedna je, shvac'as",
varos u koju se vracas.

Gledam Banat, Srem i Bačku s' Varadina (Sa koncerata 1991 - 1999)


(Srpsko Narodno Pozorište NS, 26.6.1991.)

Gledam Banat, Srem i Bačku s' Varadina,
Gledam tako a u duši lom.
Tu je nekad kažu bila Vojvodina,
Al' nas jogurt tresnuo ko grom.

Rođeni sam autonomaš ko drug Krunić,
Al je bolje da se pravim lud.
I da drhtim na kraj bašče kao kunić
Zbog Šipaca nasukan na sprud.

Mog šora nema i na znam šta da radim
Drug Mihalj kaže da nov ustav nije loš.
I sve je manje mojih zemljoša u vladi
I teško da je neki preostao još.

Život mi je gorak kao biter lemon,
Ćutke punim vrećicu bez dna.
Na nesreću TV dnevnik kao demon,
Vodi me u vode ružnog sna.

O di baš mene da snađe to što jeste,
Ovo je priča i za suze i za smeh,
Poneki pet'o možda ostane bez kreste,
Ali bez jaja to je izuzetan peh.

Dinastija (Sa koncerata 1991 - 1999)



Ovo je priča koju vrlo retko pričam,
To je priča o tipu zvanom Blejk.
Jedni ga hvale,
drugi ga žale,
Ali svi zvrje k'o budale
Ponedeljkom nigde nema mesta ni za lek.
Odavde do Zemun Polja i do Litl Mokri Lug
svud se gleda taj čovek, milioner i drug.
I svi se slažu da nam danas treba jedan čivut kao Blejk.

Imao je izvesno imanje,
oko kuće više manje,
tako da poseje patlidžan i luk.
Tu negde, kao onaj salaš o kome peva mladi Balaš,
da gosti šest meseci pešadijski puk.
Al' ga je pratio maler ceo božji vek,
kad si baksuz, moj bato, tu ne postoji lek,
sreću ne kupuje lova, niti euroček.
Nadrljao je kao žuti s' više strana ovaj isti Blejk.

Džaba vam novci, moji sinovci,
Džaba što dolar stoji bolje,
I travnjaci i štrafte, i izvori nafte,
Kad ste svi vi karakterne drolje.
Aleksis je kurva, izvin'te me što psujem,
al' ja samo pričam i mestimično pljujem,
I ako nas laže režiser i ja lažem vas.
Tu priču zna svako, bar par epizoda,
Američka je frka postala moda,
Buržuj se krije i čuči u svakom od nas
I čeka pravi čas.

Blejk ima ćerku zvanu Felon,
Jedan ženski Alen Delon,
Mali monstrum koji radi šta mu ćef.
Njoj je Kolbi zvani Cecil,
Pokojni gangster i imbecil,
Utrapio svog sinovca po imenu Džef.
Felon je partija bila, još se priča o tom,
Tamburaši u transu, oko bakšiša lom.
Još se ne zna konkretno k'o je ispao som,
Ali navukao je damu, sve u šesnaest,
čak i klipan zvani Džef.

Pa se pojavio Adam neki sirot,
Ko zna kad, taj će džukac da pobrka ceo film.
To je baraba, čudna zverka, koja sestru nešto merka,
A baš ni mama nije sigurna sasvim.
Ali tu je zato Stiven, lepi antički kip,
Koji ne zna da li više voli zrna ili klip.
Jedan, kako bih rekao, vrlo nazadan tip.
I svi se slažu da je svakim danom sve više takvih kao Stiv.

Džaba vam novci moji sinovci...

Lepa drugarica Kristl
nije imala tri čistl
pa je ljosnula sa konja, Bože moj
pravo u ruke psihijatra, lepog kao Frenk Sinatra
koji je želeo da doktorira na njoj.
A, ona teta Aleksis, djubre jedno moj broj
Kolbi kašiku baci i sve ostavlja njoj
Ona ima svoj sistem zvani bubreg i loj
I jasno vam je da je ta Aleksis naše gore list.

A Blejka tera maler
sad mu stig'o ženin švaler
Blejk bi s njim da igra tenis jedan set.
Ma,'ajde čiča kakav tenis
bolje pazi na svoj...život
tvoje srce ipak nije džambo-džet.
To je serija i posvud se priča o njoj
epizoda još ima da ne spominjem broj
nešto nema deviza, oko programa boj
al' siguran je na ekranu kao TV dnevnik čiča zvani Blejk.

Džaba vam novci...

Ja je ljubim ona podriguje (Sa koncerata 1991 - 1999)


Spušta se, spušta noć...
glupo bi bilo da se diže!
Piće poručujem,
čaša za čašom za sto stiže.

Al' mi smo barem znanci stalni,
ugostitelju samostalni,
sviraj svirče, da se setim Nje!

Ja je ljubim, a ona podriguje.
Za moju ljubav neće ni da čuje.
Ja je ljubim, a ona štuca,
a za njom mi srce puca

Joooooooj...

Oče, majko, brate ,sestro, komšija neki Žarko - ne znate ga vi, dvojica iz mesne zajednice, poštar, osam stotina žena, ovaaaj, i najvažnije: i jaraaaaaneeeeee mooooojjjj!!!

Dolazi cirkus (Sa koncerata 1991 - 1999)



Dolazi cirkus u vaš grad sve mi se čini
I nešto mislim možda nije u pravi čas
Jer videh onomad pravi cirkus na tribini
A to su gospodo veći klovnovi od nas.

Dolazi praznik u vaš grad sa punom vrećom
Od te jelke mi smo tek maleni dar
Beograd šeta u pravcu sveta - nek' je sa srećom
Vihori mladosti su pirnuli u žar.

Gospodo draga što se našeg programa tiče
Neće tu biti klepetuša.
Ruku na srce sve moje priče - liče
Posebno onom k'o ih uopšte ne sluša.

Ma biće isto k'o uvek kažu neki
Ma biće isto k'o lane kažu svi
A svaki svirac bi prist'o
Da barem jednom može isto što i mi.

Ma biće isto k'o lane kažu mnogi
O, kamo sreće da bude, kažem ja.
I što se tiče mene lično
Ako neko ume slično
Nek dodje i nek' pokaže šta zna.

A mi smo isti umorni komedijaši
Evo taj vitez za klavirom nekad beše paž
Reč je dakako ovde o profesoru Saši
Kome već sledi ručni časovnik za staž.

Pa Aleksandar strog kao žandar sa bas gitarom
Odbornik friški - nismo džaba učili faks.
Pa Kovač Jožef - nastupa na edj, ketu, harom
Drž' te se gospoje kad dune stari saks.

Bezuha Dušan svud rado slušan naš je tamburaš
ritam iz bluza spreda i s guza u mali prst
Al' bubnjar nije važno koji fazon furaš
Petar je idealan: suptilan, a čvrst.

Prijatelj veran deran - veteran nadzire ritam
Gospodin Petrović sve dileme izbistri
Jeste to su oni i da se ja nešto pitam
U novoj vladi svi bi bili ministri.

I biće isto ...

Jebo ga Bog (1979 - 1999 Resto)


Jednog dana krenem ja,
nisam prešo korak - dva,
kad ugledah tetka svog.

O, jebo ga Bog,
gde tura nos u život moj.

O, jebo ga Bog,
gde ide sam u tamnu noć.

Ja baš nisam Bog zna šta,
al' bi voleo da se zna,
bolji sam od tetka svog.

O, jebo ga Bog
gde ide sam u tamnu noć.

O, jebo ga Bog,