Djordje Balasevic

Na posletku (1995 - Na posletku)

Naposletku, ti si dobro
znala ko sam ja
otkud sad te suze, moja mila
rekla si da se za to
cak brsljan ne hvata
zalud izguzvana svila

To je tako
ne pravi od tuge nauku
mani svetlo na sledecem bregu
okopnice moj otisak
na tvom jastuku
kao jezuska u snegu

Razbicu gitaru
crn je mrak ispunjava
odavno se svoje pesme bojim
pomera u meni neke gene Dunava
pa ja tecem i kad stojim

Ali opet da l' bi ikad
bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi
rekla si da bas
ne umem novce brojati
i da je nista sve sto nudim

Ref.
Naposletku, ti si navek
znala da sam svirac
brosic sto se tesko pribada
da me moze oduvati najblazi Nemirac
da cu u po reci stati
da se necu osvrtati nikada

Redas po vitrini fini porculanski svet
al' ja sam figurica bez ziga
pazi to je bajka sto ti pada
na pamet
fali ti bas ovaj cigan

Tek u jesen otkriju se
boje krosanja
sve su slicne u leto zeleno
naposletku ti si dobro
znala ko sam ja
cemu suze lepa zeno

Draga moja, ti si navek
znala da sam pajac
moj je sesir satra pomicna
usne, tice-rugalice
a u oku tajac
da sam kaput sa dva lica
da sam Gospo'n propalica
obicna

Ref.

Sin jedinac (1995 - Na posletku)


Stara stvar u Novom Bečeju...
Slava je za Gospojinu...
Ne znate vi moju Ninu...
Dece nema pa me vole kao matera...
Pridveče do crkve trkne...
Za pokojnim Strikom smrkne...
A sve brine da me u "špacirung" natera...

Ja sam otrov za udavače...
Trepću oči snevalice...
Uzdišu ko zevalice...
Gurkaju se laktovima... Usne napuće...
Jednoj miraz mlin što melje...
Drugoj lanac i po zemlje...
Trećoj cifra tolk'a da se samo šapuće...

Bež'te curice s glavne ulice...
Kada prođe sin jedinac... Štikla kleca...
Sitne su vam udice...
Korzom plovi štuka što se retko peca...
Zbogom Totice, male skotice...
Mađarice-svađalice... Srcolomke...
Prave ste lepotice...
Žali bože faliti vam druge momke...

Videh pendžer u Bečkereku...
I u njemu... Povrh lale...
Tog trenutka procvetale...
Zasja pramen riđi... Kao krilo tetreba...
Nidočeg mi više nije...
Snevam zemlju iz saksije...
Meni, babo, od te zemlje više ne treba...

Nek se okuša hor torokuša...
Ja sam babin sin jedinac... Mater svima...
Štagod kogod pokuša...
Uzeću je, pa da samo bluzu ima...
Zbogom Sremice-uspaljenice...
I Bačvanke... Probiranke od zanata...
Fine ste vi ženice...
Al već vidim... Ženiću se iz Banata...

Drvena pesma (1995 - Na posletku)


Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar...
Mog drvenog konjića...
Kanap i zvuk točkića...
Vrbice zvon...
Za mnom verni Sančo moj...
U pohodu na Nespokoj...

Snio sam još i svoju prvu tamburu...
Kako k'o noćna dama
Iz južnog Amsterdama...
Iz izloga... Mene klinca zavodi...
Na smrtne grehe navodi...

'Di je to drvo raslo, od kog' je tesana?
Da l' se pod njime neko nekada ljubio?
Otkud' u njemu izvor svih mojih pesama?
Da l' je to znao onaj ko ga je dubio?

'Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova?
Da l' nas je ista kiša mladjane zalila?
Ko mu je grane kres'o, mati ga njegova?
čija je ruka lišće s jeseni palila... da znam?

Snio sam, onda, krevet, sav u čipkama...
Obesnu igru vatre...
Sklopljene šalukatre...
Na uzglavlju... Ruža u intarziji...
Pod kojom smo se mazili...

Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan...
Novembar... Izmaglica...
I kvartet dragih lica...
Maleni čun... Nasred luke pokisle...
Da me u večnost otisne...

'Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova?
Da l' je pod njime neko za nekim žalio?
Što ga je grom obiš'o, mati ga Petrova?
Ko je u šake pljun'o, pa ga strovalio?

Jedina moja mila... Što si me budila?
Bio sam tako blizu naličja vremena...
Taji se jedno drvo u mojim grudima...
Gde li će nešto nići iz toga semena...
...da znam?

Namcor (1995 - Na posletku)


Ne volem... Nikog, lutko... Takva mi je narav...
Kao odžak star i garav...
Puno dima je kroz mene prošlo...

Ne volem... Ujne, strine, šogore, komšiluk...
Nataknem ih na čiviluk...
Od njih ništa dobro nije došlo...

Ne volem... Semenkare... Cigose trubače...
Burek... Ulične pišače...
Nek mi moju lepu varoš vrate...

Ne volem... Džipadžije... Dizel... Butikaše...
Restoteke... Tamburaše...
Svaku pesmu bar za strofu skrate...
Mater im...

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu "na lakat"...
Ma nek je stoput dedina...
Da kupim četir konja besna...
Da ih u oblak upregnem...
Pa s tobom di nas niko ne zna uteknem...

Ne volem... Kad mi gaće uđu... Di već uđu...
Te što brinu brigu tuđu...
Košticu u štrudli od višanja...

Ne volem... Zatucane... Gratis... Kravataše...
Hipohondre što se plaše
Da dobiju rak od razmišljanja...

Ne volem... onda krvoločne pse i gospodare...
Nađubrene trotoare...
Maskirne kad navale na pendžer...

Ne volem... one lopuže što voze tuđa kola...
Znaju azbuku do pola...
Miču usnama dok sriču pejdžer...
(nji' se malko gadim, pravo da ti kažem...)

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Pa nek je stoput dedina...
Da kupim čamac na dva vesla...
I onaj šešir rogozan...
Pa tebe di nas niko ne zna odvozam...

E onda, ne volem šizove i nervne bolesnike...
Pre ih puštali za vikend...
Sad ih puste pravo pred kamere...

E ne volem... Sve te lezibejke, da prostite...
Proročice... Travestite...
Nek mi gospon-dame ne zamere...

Ne volem... Teget girtlu na teget mantilu...
Šestu ličku... Sedmu silu...
Opa-cupa preko Okučana...

Ne volem... Izbore... Televizor... Plakate...
Dosta, ako boga znate...
Ludnica je kanda otključana širom ostala...
(provert'e, molim vas?)

Al tebe volem, to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Pa nek je stoput dedina...
Da kupim adicu od peska...
Na njoj šumarak nakrivljen...
Da tebe di nas niko ne zna sakrijem...

Sta je ovo, solo? Uf, ne volem solo...A to je onaj sopran saksofon? To tek ne volem!

Ej, ne volem, daklem... Uzdržane... Trezvene...
Pa džoging... Takve najpre trefi šloging...
Al ni krkanje mi nije blisko...

Ne volem... Što odasvud samo čuješ daj mi!
Il' se prosi il' se zajmi...
Jebo te, ja nikad nisam isko?

Ne volem... Štreberčine... Večne odlikaše...
Crne rolke i sektaše...
Ne padam na Tibet... Ili Burmu...

Ne volem... Škrtariju... Intelektualce...
Koji važno vrte palce...
Kupiš ih za špricer i kavurmu...
(koju ja licno, isto, mislio sam na kavurmu, ne volem...)

Al tebe volem to je fakat...
Ti si mi ljubav jedina...
Prodaću onu našu kućerdu na lakat...
Ma nek je stoput dedina...
Napuklo srce na dve pole...
Ljubav je teret pregolem...
Baš ni to što tol'ko volem... Ne volem...

Joj, ovaj, ovo sto ne volem ovako, kad zavrsi pesmu ovako, k'o racija...

Bas je logicno, sta?

...k'o da je upalo nesto..., sta je? Koju logiku te Kole, tu si me nas'o?!

Dodjoska (1995-Na posletku)

Njenog brata znao sam tako... Iz čuvenja...
Nisam puno mario za te Dođoše...
Vukla se ko kornjača jedna jesen lenja...
Spori dani davno prođoće...
Pretio je da će on na put da mi stane...
I da mu se sestre okanem...

A... Mi smo samo šetali... I pomalo kisli...
Dobro sam se nagled'o njenih koraka...
Druge su mi devojke pobegle iz misli...
Prhnule... Ko jato čvoraka...
Tih je dana zvonilo u čast Malog Princa...
I odvažnog Bilbo Baginsa...

Na svim mojim crkvama satovi su stali...
Kazaljke se, srećom, baš tada sklopiše...
Sto hiljada reči znam... Al' jedna mi fali...
Da nju kako treba opišem...
I... Sram ga bilo, gospodo, ko pomisli loše...
Al'... Ni nalik na druge Dođoše...

Otad baš ne uzimam svaku što se pruža...
Srce se odupire... Pa se privikne...
Al' zumbuli su zumbuli, a Ruža je Ruža...
Pa da na kraj sveta iznikne...

Ma... Da se redom postroje odavde do ćoška...
Nijedna ko moja Dođoška...
Ta, idi...
Kao moja lepa Dođoška...

Miholjsko leto (1995-Na posletku)



Do pola jedan je bila na času klavira...
Onda korakom merila grad...
I usput gledala izloge...
Pardon... Svoj odraz u njima...
U kosi još, poput venca, ona molska kadenca...
Mala vračka da upravo tad...
Uz "caffe Kibic" polagano nadođe On...
Kao plima...

Tajne su tu zato da ih neko nasluti...
Postoji reč koja vredi tek kad se odćuti...
Bogu je kanuo čaj... Svud je prsnuo sjaj...
Jedan platan će ostati zlatan...
Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće...
Ne drhti On... To je samo to uvelo lišće...
Blaženo Miholjsko Leto...
Jedno i sveto za njih...

A On je nosio naglas svojih Skoro Osamnaest...
Sve češće mu govore "Vi"...
Begeš u grudima udara...
Bije u bronzane žice...
U džepu sretni staklenac... Ko ono novčić i zdenac...
Mala vračka da nestanu svi...
A Ona bane ko lupež... I prospe mu kosu u lice...

Kao osrednji klošar, malo prosed... I prostar...
Na uglu sam zastao sam...
Ne tako dobar oktobar...
I misli sve... U "ruskom štimu"...
A onda shvatih, na prepad... Da te volim, ko nekad...
Vreme samo raspiruje plam?
U meni "miholjsko leto"... To prkosno sunce pred zimu...

Poslednja nevesta (1995-Na posletku)



Vesnik svadbe po sokaku svuda je...
Brinu snajke šta će koja mesiti...
Neko mi se, kanda, skoro udaje?
Moralo se i to jednom desiti...
Tu livadu ja sam prvi kosio...
Pričam više nego što bih smeo...
Ajde... Odavno bih je zaprosio...
Da sam samo hteo...

Vetrić glanca krune granja...
Tamiš nosi par lokvanja...
Račun svedi: šta sad vredi mladost, tričava?
Nevažno je to sve skupa...
Sećanje je smešna lupa
Koja sitne stvari uveličava...

Oprezno s tom violinom...
Ona čezne za tišinom...
Ko da škakljaš anđelčiće vrhom gudala...
A Nju nemoj pominjati...
Neće svet zbog toga stati...
Neće biti prva što se udala...

Nista lakše nego sebe slagati...
Ništa lakše neg se nasmrt opiti...
Ništa teže nego zalud tragati...
Od sto drugih nju sam hteo sklopiti...
Srce cupka, al misao okleva...
Čeka da se stvari same dese...
Tuga lepše zvuči kad se otpeva...
Pesma sve podnese...

Bog je katkad pravi šeret...
Na strmini doda teret...
I potura Nedohvatno da se dohvati...
Bog je dobar... Kako kome...
Bolje ne pitaj o tome...
Ućutacu ili ću opsovati...

Polagano, Šanji-bači...
Ti si znao šta mi znači...
Ko da heklaš paučinu vrhom gudala...
Kad pred crkvom baci buket
Neka padne, kao uklet...
Neka bude zadnja što se udala...

Samo bol je u životu siguran...
Sreću nosi neki poštar jako spor...
Neka... Samo ovu noć da izguram...
Sutra ću već naći dobar izgovor...

Uspavanka za decaka (1995-Na posletku)


Pričaće ti jednom možda, kako sam ja bio... Štošta...
Pile moje... Pače moje malo...
Mudrovaće, Badavani... Kad me nema da se branim...
Da sam blizu... Ne bi im se dalo...

Pričaće ti o plovidbi... Ti što nisu sidro digli...
Šta sam za njih neg' ukleta šajka?
Tvrdiće, sa zlobnim sjajem... Da sam drhtao pred zmajem...
Gledali su oni... Iz prikrajka...

Al' ti slutiš otkud bore... Trunje se u oku diglo...
Olujno je tamo gore... Gde nas nije puno stiglo...
Znam da sanjaš more sveća... I korake po tom doku...
Ti si tamo bio... U mom oku...

Pričaće ti, kojekakvi... Zloba se ko rubin cakli...
Kako odjek mog osmeha ječi...
Kleće se u pretpostavke... Kljuckajući, kao čavke...
Moje loše prepričane reči...

Brojao sam ljude s krsta... Pravila i izuzetke...
Posvud promačena vrsta... Samo retki nađu retke...
Znam da sanjaš vaskrsenje... Jednu siluetu plahu...
Ti si tamo bio... U mom dahu...

Pričaće ti jednom svašta... Boljima se teško prašta...
Pile moje... Pače moje malo...
Silni miševi u boci... Javiće se ko svedoci...
Pustolovnog traganja za Gralom...

Ne znam više, bože prosti... Dal da strepim... Il da stremim...
Da to breme posebnosti... I na tebe nakalemim?
Ako nije kasno već?

Znam da sanjaš rimovanja... Krike... I tišinu nemu...
Ti si bio svugde u mom svemu...
Pile moje... Pače moje malo...
Lavče moje...

Ja sam u Zagrebu (1999 - Devedesete)


Uvek ista stvar...Vojne prolaze, ljudi ostaju
Pokupe se logori, kandilo dogori, rovove zaspe mir
I ostaje nekih kojih nema i poneki živi koji nedostaju
Al' mržnjica rominja, sprema se škrinja za sledeci pir

Dobro stojim ja: tudj medj' svojima, svoj medj' tudima
Ako si drugačiji problem si svačiji
Nitko te ne voli i nisam neki lik
Al' imam svoj krik - dinamit u plućima

Dug je put od krika pa do jauka i zato pusti priče da l' ću skoro tu
To baš i nije tako važno k'o što se čini...
Pišu proteste, prete, prave porote...
Slabe su to sve ustave da ovaj huk zaustave.

Ja sam u Zagrebu, ja sam na Ilici
Plešem po ulicama po kojima se ne sme
Moj trag je na nebu u svakoj prilici
Haram po tulumima prerušen u pesme

čim neko protrlja gitaru stvorim se k'o dobri duh
Još se o meni tu i tamo krišom priča
Pa i prodjem daškom starom Vlaškom nečujno k'o potepuh
Jureći senke putem Kaptola i Griča

Ja sam u Zagrebu, ja sam u Osijeku -
Kao fantom minem Splitom kad se budi
Znam, neki me ne bi tu, al' u proseku
Ja sam u svakom domu gde je dobrih ljudi

Kad zadnji tramvaj s Placa prode i kad se Dolac umije
poznati refren netko zvižduće kroz Travno:
"K'o ovaj stih razume taj čitav svet razume!"
Na Trešnjevci i Dubravi ... gde god je ljubavi

Balkanski tango (1999 - Devedesete)


Ovaj zivot je san, mala kuca kraj rampe, snop zuckaste lampe i zalihe tuge,
Nazalost, ruzan san: cale notorni smuk, keva s daskom za luk, manekeni za jad.
Sve je morao sam, prst na orozu lagan, a u srcu uragan i skok preko duge.
Brod, sleper, i sa 22-e vec je imao sve, nju je video tad...

Lud sam za tobom pace, ali lud sam i onako, trazim te otkako za sebe znam,
Budi moj ortak mace, nije mi lako da svu tu silnu lovu razbucam sam.
Nesto sam nacuo da sutra mozda ne postojim, pa bolje da odmah probamo sve.
Za sitan gros kupi me, razmazi te divlje kupine.
Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih, i ja cu za nas osedlati strah,
A ti me ljubi do zla, dok ne izgubim dah.

A ona, seoski krin, nocni bus iz Provanse, miss nikakve sanse, tek statista srece,
Presecen film, cale prosvetni mis, keva izlizan plis, sestra ruzna ko vrag.
On je bio njen tip. Prve noci u dvosed, pa druge na trosed, a trece, eh, trece...
Ma nek puknu svi, kad je njen mladi Don spusti pravo na tron, kao visnju na slag.

Lud sam za tobom pace, ali lud sam i onako, trazim te otkako za sebe znam,
Budi moj ortak maee, nije mi lako da svu tu silnu lovu razbucam sam.
Nesto sam nacuo da sutra mozda ne postojim, pa bolje da odmah probamo sve.
Za sitan gros kupi me, razmazi te divlje kupine.
Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih, i ja cu za nas osedlati strah,
A ti me ljubi do zla, dok ne izgubim dah.

Opet loą "deja vu", jutro mokro ko ribar i profi kalibar, pocinilac neznan,
U citulji pune stranice dve; mafija i DB slozno zale za njim.
Balkanski tango uvek zavrsi na trotoaru, djavo je kredom upisao bod,
A ona lagano niz ulicu staru, trazeci sponzora punog ko brod.
Dok klatno tasnice u ritmu hoda broji vreme i dok je merkaju ko svezi but,
U beli prah smrvi dan i mrmlja refren odnekud znan:

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih, i ja cu za nas osedlati strah,
A ti me ljubi do zla, dok ne izgubim dah

Mi smo jos uvek zemljaci (1999- Devedesete)


Kada se noć i subota sretnu
Zakuva se takav žur na Menhetnu
Da bele rade iskaču iz saksije
Startuju tada opasne njuške
Protuve ženske, seke muške
Al glavni provod ipak je lov na taksije

Majstor je stao ko da je znao
Sitna mu kiša farove tiho gasila
I učini mi se momenat pre tog
Da na visuljku prepoznah svetog Vasila

Svi su taksisti uglavnom isti
Stari kontraši i nihilisti
Ili ćutljivci nemi od ružnih prizora
Na poznat govor samo se trže
Neko već trubi da tera brže
Proviri mišić iz ugla retrovizora

Al svaka psovka mišolovka
I on je jedva čekao da se ulovimo
Odgurnu volan ko supu vrelu
Okrenu se lupi po čelu
Zaglavljen metak i tišina
A srce tuče sedam osmina

Mi smo još juče bili zemljaci
Poznam ja odmah naše oči iste
Šta se tu folirate da ste stranci
Kada niste

Mi smo još juče bili tim snova
A evo kako danas stoje stvari
Ne smeta ništa što je zemlja nova
Mi smo stari

Devedes` prve spakov`o kofer
Hortikultura, trenutno šofer
`Ajmo do njega, po ženicu i svastiku

Tri čase kaže, rečicu prave
Četiri bome, Njujork poplave
Ote se suza i zamuti mastiku?

I reče nam gorko ne d`o Bog nikom
Da `leb zaradi politikom, greh je to
Vidiš, moji sinčići Vangel i Blaže
dohvate globus, Strumicu traže
I gde god prstić na Balkan stave
Pokriju barem tri države

I tako krene cuga za cugom
Proveja jutro kao sitno brašno
Javi se onaj stari žal za Jugom
Nista strašno

Čuvaj mi Bože bivše zemljake
Moje su pesme njinih reči pune
A tuge su nam tako podjednake
Da me zbune

Sevdalinka (1999 - Devedesete)


Štagod noćas da zapevam vućiće na sevdalinku...
Usnuo sam čobanicu uplakanu u šljiviku...
Grom udari... Planu seno... Rasturi se stado njeno...
Zaplete se dim na uvojku... Reče da se zove Bosna...
Čudno ime za devojku?

Nekom Drina teče desno... Nekom Drina lijevo teče...
Sve da teče u dubinu... Na dve pole svet da seče...
Znam tajni gaz, moje lane... Most se pruži gde ja stanem...
Sve da vuku me konji vrani... Nema meni jedne strane dok si ti na drugoj strani...

Osta ovaj stari kompas u grudima... A po polju nikli zabrani...
Crne senke što se gnezde u ljudima nadleću me kao gavrani...
Nekada sam putovao po mjesecu... Kroz vilajet pun hajdučije...
A sada me oči ljudske plaše više nego vučije...

Stoputa su prijatelji u molitvi pomenuti...
Dal će mi se radovati? Ili glavu okrenuti?
Šta slagati? Šta im kasti? Svet ne možeš pesmom spasti...
Njine brige me i noćas brinu
Dok se spremam na put kući... Na put kući...U tuđinu...

Svetom smo se rasipali ko đerdani... Nosili nas nebom ćilimi...
Da li su to stvarno bili bolji dani, ili smo to bolji bili mi?
Nekad smo se bratimili po pogledu... Sluteći da isto sanjamo...
I bogu je prosto bilo krstimo l' se ili klanjamo...

Plava balada (1999 - Devedesete)


E, moj Plavi, bio si malo sirov, al' ipak pravi
Nikad u dilu sa bagrom, nikom u stranu, nikome duzan
Bio si, sve u svemu, dobrom cukom naoruzan.

Sta da pricam, ja danas ne znam nikog ko ti je slican
Spremnog da bez racuna, tacno u podne
Razgrne slabe i kao Geri Kuper sam izadje pred barabe.

Da, tu i tamo, setim se devojke po kojoj se znamo
Cudljivo kisno leto sedamdes' koja, godina Raka
Kad me je skolska ljubav ostavila zbog murjaka.

Davno bilo, otad se sedam mora Dunavom slilo
Dok jedro mog kaputa burnim su morem terali vetri
Na tvoje epolete sletele su zvezde dve - tri.

I tad su dosli popovi, pa topovi, pa lopovi
I citav svet se izoblicio
Ispuzali su grabljivci, pa lazljivci, snalazljivci
Pa, ko je smeo da te podseca sta si
Dobro se pamti samo prvi u klasi.

Ne znam, Plavi, meni se cinilo da Beograd slavi
Veliki Uskrs duha, svi ti grafiti, a onda kordon
Pred onom decom, ko pred toboz nekom hordom.

Znas sta sledi, ipak je ona bila nesto sto vredi
Pa, kad se onog jula nismo potukli zbog njene casti
Zar cemo sad zbog ovih ocajnika zeljnih vlasti.

Dok god je ovih frikova sa punom vrecom trikova
Nista sto vredi nece vredeti
Zar stvarno nema nacina pred najezdom prostacina
Pa, ti si skolovan da hapsis taj talog
A ne da pustas da ti izdaju nalog!

Sorry, Plavi, posalje me katkad srce na raport glavi
Od starog drustva nista, neko je puk'o, neko je svirn'o,
Ma, ti si super, brate, ako stvarno spavas mirno

U razdeljak te ljubim (singlovi 1979 - 1995)


Kad je pre mnogo leta bal pravio baron,
Von Ligenstul je pozvan da naiđe i on.
Čim uš'o je u salu, onako lep i mlad,
prišla mu neka dama, i uzviknula tad:
"U razdeljak te ljubim, svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim zbog razdeljka ti tvog.
U razdeljak te ljubim, jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim, zbog njega nemam sna."

Von Ligenstul je hitro napustio taj bal,
Želeći da, pre svega, eskivira skandal.
Al' već sledećeg dana ponovilo se zlo,
Stiglo je njeno pismo, na kom je pisalo:
"U razdeljak te ljubim, svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim zbog razdeljka ti tvog.
U razdeljak te ljubim, jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim, zbog njega nemam sna."

Von Ligenstul je bio zbunjen stvarima tim.
Izgubio je živce, promen'o se sasvim.
I poč'o je da traži u alkoholu spas,
mesto miševa belih, priviđ'o mu se glas:
"U razdeljak te ljubim, svim žarom srca svog,
jer hoću da poludim zbog razdeljka ti tvog.
U razdeljak te ljubim, jer želim da se zna,
zbog njega razum gubim, zbog njega nemam sna."

Srce mi je kao ratar (singlovi 1979 - 1995)



Budim se u zoru ranu
kada čujem prvog petla znak.
Nasmešim se novom danu
čim se javi zlatni sunčev zrak

Tu mi je dom,
sred ravnice selo spi.
Beli se još
stara ku}a, rodni prag.
@ivim po svom,
zaneli me gradovi.
U srcu mom večiti trag.

Srce mi je kao ratar
što u žitu nalazi svoj mir.
Srce mi je kao ratar
što u žitu nalazi svoj mir.

I peva, na, na, na, na,
sutra je opet novi dan.
I peva, na, na, na, na,
sutra je opet novi dan.

Gledam kako oblak sivi
nad ravnicom putuje u krug.
Nosi kišu nekoj njivi,
dobar razlog da mi bude drug.

Vrti se sve,
k'o duboki, tamni vir.
Do sre}e put
čovek često traži sam.
Ja dobro znam
gde me uvek čeka mir.
Ja dobro znam gde pripadam.

Srce mi je kao ratar
što u žitu nalazi svoj mir.
Srce mi je kao ratar
što u žitu nalazi svoj mir

I peva, na, na, na, na,
sutra je opet novi dan.
I peva, na, na, na, na,
sutra je opet novi dan.
I peva, na, na, na, na,
sutra je opet novi dan.

Prva ljubav (singlovi 1979 - 1995)


Tad jos nisam nista znao
i jos nisam verovao
da na svetu tuge ima
jedino mi vazno bilo
da postanem levo krilo
il' centarfor skolskog tima..
Tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo
to su njene oci bile..
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave -
belu masnicu od svile.

Prva je ljubav
dosla tiho nezvana, sama
za sva vremena,
skrila se tu, negde -
duboko u nama.

Kad je proslo djacko vreme,
padezi i teoreme
i stripovi ispod klupe
nije vise bila klinka,
pocela je da se sminka
i da zeli stvari skupe.
Tako mi je svakog dana
bivala sve vise strana,
slutio sam sta nas ceka
pa sam prestao da brinem
kako da joj zvezde skinem
postala mi je daleka..

Prva je ljubav
dosla tiho nezvana, sama
za sva vremena,
skrila se tu, negde -
duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu,
kazu mi da ceka bebu,
nasla je sigurnost, srecu, dom.
Ima muza inzinjera
pred kojim je karijera
i mesto u drustvu visokom.
Ja jos kradem dane bogu
ja jos umem, ja jos mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Jos sam sretan sto postojim,
pisem pesme, zvezde brojim,
jos sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav
dosla tiho nezvana, sama
za sva vremena,
skrila se tu, negde -
duboko u nama.

..Jos sam sretan sto postojim,
pisem pesme, zvezde brojim,
jos sam onaj isti vetropir..

..Ja jos kradem dane bogu
ja jos umem, ja jos mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Jos sam sretan sto postojim,
pisem pesme, zvezde brojim,
jos sam onaj isti vetropir..

Kristifore crni sine (singlovi 1979 - 1995)



Dosadio španskom kralju stalno jedan isti svet
Na kolumba izbor pade da načini preokret
nije stgo da se snađe, već mu utrapiše lađe
I rekoše nađi kontinent

Nije znao da će sasvim promašiti liniju
Da će naći Ameriku sve tražeći Indiju
Kristofore crni sine kud se vinu na pučine
Kad ti to ne leži ni za lek

Ne ide se preko mora bez kompasa I motora
Nema veze što je srednji vek

Jednog dana kad ped njima neka zemlja velika
Svi misliše Indija kad ono Amerika

Kristofer se za glavu hvata
Stavlja onču oko vrata
Kad potraži stvarno drugi svet

Ljudi moji totalno sam promašio liniju
Našao sam Ameriku, a tražio Indiju

Kristofore crni sine kud se vinu na pučine
Kad ti to ne leži ni za lek

Ne ide se preko mora bez kompasa I motora
Nema veze što je srednji vek

Računajte na nas (singlovi 1979 - 1995)


U ime svih nas iz pedeset i neke
za zakletvu Titu ja spevo sam stih
ne spominjem prošlost ni bitke daleke
jer rođen sam tek posle njih
Al život pred nama još bitaka skriva
i preti nam preti ko duboki vir
ja znam da nas čeka još sto ofanziva
jer moramo čuvati mir
računajte na nas
sumnjaju neki da nosi nas pogrešan tok
jer slušamo ploče i sviramo rock
al negde u nama je bitaka plam
i kažem vam šta dobro znam
računajte na nas
u nama je sudbina budućih dana
i neki se možda i plaše za nju
kroz vene nam protiče krv partizana
i znamo zašto smo tu
računajte na nas...

Strasan zulj (duet Verica Todorovic) (singlovi 1979 - 1995)



Sta u brigadi
znace predmeti s faksa
kad jedno su knjige
a drugo je praksa
znam da cu moci
svoj mozaik da slozim
tek kada polozim rad

Ref. 2x
Sada znam sta je prava stvar
sad sam shvatio kako se radi
danas, cuj, imam strasan zulj
valjda najlepsi u brigadi

Ja sam u skoli suze prolila gorke
zbog svakog pet minus i svake cetvorke
bicu odlikas kad dodjem u formu
i prebacim normu ja

Ref. 2x

Znao sam malo sve do ovoga leta
tek sada razumem sve radnike sveta
do sad sam bio samo veliki klinac
i mamin mezimac sin

Marina (singlovi 1979 - 1995)



Marina... Tek uz pomoć starih slika
Još mogu da se setim tvoga lika...
I bude se tad neki nemiri zli
I drugovima pričam da si moja bila ti...
Sav pijan...
Od te laži, ko od dobrog, rumenog vina.

Marina... Ti si bila moja prima...
Marina: svetlo, tama, leto, zima...
I verujem još... U tome je spas...
I često tako smišljam neki život za nas...
Al tada...
Javi mi se stvarnost setno... Ko violina...

Marina... Ja još iste pesme pevam...
Marina... Ja još iste snove snevam...
Iz ničega smeh još stvoriti znam...
Na kraju svake pesme ipak ostanem sam...
I uvek...
Čujem kako šumi more... Iz daljina...

Marina... Dal ćemo se ikad sresti?
Ja ne znam kuda će nas to odvesti?
Al dobro je to što ne znamo kraj...
Sad zbogom... Neću reći da te volim...
Al znaj:
Marina... Ti si bila moja pesma... I moja prima...

Pile moje, pace moje malo (singlovi 1979 - 1995)



Puteve sam pros'o mnoge,dobro sam proset'o noge
Pile moje,pace moje malo
Kuca mi je tamo gdi sam,nigdi mira nas'o nisam
Cedo moje,luce moje lepo

Prosao sam belim svetom,kitio se raznim cvetom
Sret'o ljude bele,crne,k'o kurjake i k'o srne

Video sam sto nije svako,procit'o sam zivot lako
Lane moje,pile moje malo
Za zivot mi malo treba,tambura i parce hleba
Luce moje,pace moje belo
Sam tugujem,sam se tesim,kazu neki kako gresim
Pile moje,cedo moje lepo

Ostadose iza mene od sveg cuda uspomene
Varosi i zene razne,puna srca,case prazne

Ne gledaj me,sta je tebi,nadji nekog slicnog sebi
Slomicu ti srce kada odem
Gle,polaze noge same,to drumovi zovu ,mame
Pile moje,pace moje malo
Ne zovi me da se vratim,lutalicu zvezdu pratim
Cedo moje,luce moje lepo

Kuca mi je tamo gdi sam,nigdi mira nas'o nisam
Trazio sam dzaba srecu,kanda da je naci necu

Deder ti so tom violinom,hajde...

Oprosti mi Catherine (singlovi 1979 - 1995)



Ekspresni vlak za Pariz
Pula, Trst, Milano
Torino, Grenobl, Pariz
polazi sa cetrnaestog kolosjeka
drugi peron lijevo

Ponavljam, ekspresni vlak
za Pariz, Pula, Trst
Milano, Torino, Grenobl, Pariz
polazi sa cetrnaestog kolosjeka
drugi peron lijevo

Na stanici u Puli
pod vrelim suncem leta
sam cekao autobus
i svirao gitaru

Tad sela je kraj mene
i pitala da l' smeta
i znam li dobar hotel
u Rovinju il' Vrsaru

Ref.
Oprosti mi Katrin
mozda nisam bio fin
mada si mi bila draga

Oprosti mi Katrin
sve je sada samo dim
nasoj ljubavi ni traga

I rece da je stigla
tog jutra iz Dizona
odvedoh je u mali restoran
s dobrom klopom

Uz sendvice i kafu
onako iz fazona
predlozih joj da dalje
krene sa mnom autostopom

Ref.

Sutra sve je bilo
ko da se dugo znamo
na plazi joj na poklon
izronih morskog puza

I nije rekla nista
nasmesila se samo
i pruzila mi ruke
kao sebe da mi pruza

Ref.

I mahala mi dugo
sa prozora vagona
i pisala mi posle
da pamti sunce juga

I zvala me u jesen
da dodjem do Dizona
al' tamo ne bi bila ista
nego neka druga

Ref.

Hej haj bas nas briga (singlovi 1979 - 1995)

U mog babe para mlogo hej,
da izbrojis ne bi mog'o sve!
Pa se selom pripoveda
da smo prave lole,
ma, zavidi nam neki sitan svet

Ume zivot biti tmuran
kad gledas odole,
budi zato sivi soko,
pa se vini u visoko,
hej, hej, hej, hej!

Hej, haj, bas nas briga
vozamo se na taljiga.
Zorom ili mrakom,
sorom il' sokakom
nocu kad selo drema,
kad nigde nikog nema
mi jurimo kroz noc

Jedared je baba bio kum
svirci su nas cekali uz drum
red bi bio da smo konje
upregli u ceze
al' taljige vole baba, on...
jos kad tiho iz saraga
tambura zaveze
Onda zivot nema mana,
brzi smo od aeroplana,
hej, Hej, hej, hej!

Ste l' videli onog Varburga, obisli?
Mora bit' da je is'o u rikverc...

Panonski mornar (singlovi 1979 - 1995)


Gledam Banat, Srem I Backu, s Fruske gore,
gledam tako, a u dusi lom.
Tu je nekad, kazu knjige bilo more,
cekalo me pa presusilo.
Rodjeni sam moreplovac, ko Magelan
il jos bolje ko admiral KUK,
u ravnici u sred njiva
gubim elan,
na suncanom zitu morski vuk.

REF:
Mog mora nema i ne znam sta da radim,
moj stari kaze da ni Dunav nije los,
mog mora nema, al ja zivim u nadi
da mozda ipak negde srescemo se jos.

Zivot mi je zato gorak, kao tonik,
tuga moja bez kraja i dna,
al na srecu tu je mesec svetionik
vodi me kroz plave vode sna.
O gde bas mene da tako nesto snadje,
ovo je prica i za suze i za smeh,
poneki mornar mozda ostane bez ladje,
al bez mora to je izuzetan peh

REF:
Mog mora nema i ne znam sta da radim,
moj stari kaze da ni Dunav nije los,
mog mora nema, al ja zivim u nadi
da mozda ipak negde srescemo se jos.

O gde bas mene da tako nesto snadje,
ovo je prica i za suze i za smeh,
poneki mornar mozda ostane bez ladje,
al bez mora to je izuzetan peh